Kampanja “Uključi znanje, isključi hejt” zamišljena je kao pozitivan odgovor na negativne poruke koje društvo često šalje o svima koji su na neki način različiti. Kroz kampanju nas vodi golub Mirko, koji miri različitosti, uči nas da ih poštujemo i pokazuje nam da postoje stvari u kojima smo isti, ma koliko se činili drugačiji jedni drugima. Možemo pripadati različitim religijama, ali svi verujemo u nešto, možemo biti različitih polova ili rodova, ali svi želimo svoje sigurne prostore, možemo biti različitih seksualnih opredeljenja, ali svi želimo ljubav. Možemo biti rođeni u različitim državama, u potpuno različitim okolnostima, govoriti različitim jezicima, ali svi želimo prijatelje. Mirko je tu da nas nauči toleranciji, uveri da smo svi jednaki, da zaslužujemo jednaka prava i jednake slobode. Mirkovo najjače oružje je znanje, jer protiv straha od nepoznatog i drugačijeg treba da se borimo činjenicama, ne mržnjom.
„Uključi znanje, isključi hejt“ kampanja sa svojim voditeljem, golubom Mirkom kao simbolom mira, za osnovni cilj ima prevenciju ekstremizma i radikalizacije mladih, deljenjem činjenica i informacija koje treba da razbiju stereotipe i predrasude, najčešće nastale iz neznanja ili straha. U društvu koje ne neguje vrednosti poput tolerancije, inkluzije i različitosti, koje naglašava suprotnosti i kreira politike mržnje, a sa druge strane ne obrazuje i ne informiše dovoljno (ili uopšte) ekstremistički stavovi i ponašanja mladima se mogu činiti kao jedini način snalaženja u društvu i okruženju.
Ekstremizam bismo mogli da definišemo kao svako odstupanje od umerenosti, koje se odnosi i na ideje i na postupke. Ekstremizam može biti društveni, politički, religijski ili kulturni. Nasilje, zastrašivanje i isključivanje svih onih koji odudaraju od tih ekstrema često su ključan instrument u sprovođenju ekstremističkih ideja i stavova. Takođe, ekstremizam opstaje tako što konstantno pravi veštačke podele i razlike, praveći barijeru između „nas“ odnosno onih koji dele iste stavove, i „njih“ odnosno svih onih koji su različiti po uverenjima, stavovima, poreklu, boji kože, seksualnom opredeljenju, polu/rodu ili nacionalnoj pripadnosti. Tako su ekstremističke ideje i ponašanja najčešće usmereni ka nacionalnim/etničkim manjinama, izbeglicama odnosno migrantima, LGBT populaciji, pripadnicima manjinskih religijskih zajednica.
Nasuprot ekstremističkim idejama i stavovima nalaze se vrednosti tolerancije, solidarnosti i zajedništva. Mladi predstavljaju najranjiviju društvenu grupu, podložnu razvijanju ekstremističkih ideja i podržavanju ekstremističkih pokreta. U isto vreme, mladi su najčešće žrtve ekstremističkih napada, naročito ukoliko pripadaju osetljivim društvenim kategorijama. Nasilni ekstremizam često počiva na lažnim informacijama, stereotipima i manipulacijama, zato je važno razviti kritičko mišljenje, upoznati se sa činjenicama i učestvovati u širenju znanja, a ne mržnje.
Partnerske organizacije u okviru Inicijative mladića su zajednički sa članovima Budi Muško klubova iz čak 5 zemalja zajednički radili u razvijanju nove kampanje koja prati razvoj novog programa za prevenciju radikalizma i ekstremizma među mladima – Y+. Ova kampanja je razvijena u okviru projekta Inicijativa mladića II koji je podržala Vlada Švajcarske, Oak fondacija, Austrijska razvojna agencija i CARE International Balkans.
#YMI #CareInternational #CARE #ProgramY #SvicarskauBiH #AustrianDevelopmentAgency #OakFoundation
Supported by
