MAN2016: Rod i broj je stručna konferencija koju je Centar E8, ove godine, organizovao po šesti put. Konferencija okuplja eksperte i ekspertkinje, koji se – u različitim oblastima svog rada, bave pitanjima roda, rodne ravnopravnosti, nenasilja i promovisanja pozitivnih društvenih vrednosti kod omladine i održana je od 01-03. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Konferencija je počela sesijom “Ko je Pravi muškarac u Srbiji danas?”. Nasilje u školama, na ulicama, na sportskim događajima, prema manjinama ili neistomišljenicima bilo koje vrste postalo je gotovo svakodnevna pojava. Muškarci, kao očevi, prijatelji, donosioci odluka, lideri, imaju značajnu ulogu u borbi protiv nasilja i svojim angažovanjem u društvu bi trebalo da postanu pozitivni idoli mladih ljudi. Govorili su Zoran Kesić – novinar, voditelj, TV autor, Marko Somborac – autor stripova , grafički dizajner i ilustrator i Dragan Ilić – novinar.
Dragan Ilić: Mi smo kao zemlja imali dug period kada je ravnopravnost postojala i bio sam ubeđen da nešto što je deo društva ne može tako lako da nestane ali to se desilo. Imamo slučaj pravljenje reality-ija od smrti jedne pevačice, show programe koje propagiraju neke pogrešne vrednosti i u svemu tome i mladići i devojke trebaju da nađu neko svoje mesto, da se odupru tome da će ih neko zezati ako su drugačiji, da nađu svoje idole. To nije lako. Važno je prepoznati ako se neko ponaša lepo i pristojno prema drugarima, okolini, devojkama, važno je pohvaliti i dati mu podstrek.
Marko Somborac: Iako su se meni neke stvari podrazumevale, nekad mi je potrebno da me pozovu da budem deo neke kampanje, da popričam sa ljudima i shvatim da nije kod svih tako. Smatram da je normalno biti ravnopravan u zajednici, da učestvuješ u životu svog deteta, da se baviš porodicom. Međutim, ispadne da je to izuzetak, a ne pravilo. Da, zato je bitno pričati o ovim temama, o rodnoj ravnopravnosti, o očinstvu, o zajedničkim učešćima u porodici. Mislim da Pravi muškarci postoje, isto kao i Prave žene to su ljudi koji rade prave i ispravne stvari.
Zoran Kesić: Pre svega, mislim da je za decu jako bitno da imaju stabilnu porodicu. Ako roditelji stalno gledaju televiziju i reality programe ne možete očekivati da dete bude drugačije. Bez obzira koliko se okolina, drugari i škola trudila, porodica je najvažnija za pravljenje budućih pravih muškaraca. Ja sam imao svoje uzore kad sam bio mladji, uglavnom iz sfere sporta i shvatam da sam danas postao uzor nekim novim ljudima. Sve što radim, radim sa grupom divnih ljudi i mi se zajedno trudimo da pravimo stvari koje će moći da nateraju ljude da razmišljaju ali i da ispromovišemo neke pozitivne i prave vrednosti.
Ovogodišnja konferencija inspirisana je statistikom koja ukazuje na nejednaku raspodelu moći između muškaraca i žena, a zamišljena je kao pokušaj da se postavi pitanje: šta je potrebno da bi se povećao broj žena na odlučujućim društvenim funkcijama, odnosno da bi se promenile porazne statističke cifre koje svedoče da su žene brojnije isključivo kao žrtve rodno-zasnovanog nasilja, stereotipnih društvenih uloga, odnosno žrtve struktura koje se koriste njihovim neplaćenim radom?
Uvod u ovu temu napravili su naučnica Marina Blagojević, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Dragan Knežević, savetnik u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Na prvom panelu “ZBIR I KOLIČNIK MUŠKIH PRIVILEGIJA U PATRIJARHATU” pričali su Marko Veličković, aktivista; Radojica Bunčić, osnivač Muzeja nasilja i Aleksandar Gubaš, aktivista.
Sesija je bila posvećena pitanjima: koje privilegije uživaju muškarci u savremenom, srpskom društvu, koliko su ih svesni i mogu li se one upotrebiti kao oruđe za rad na razbijanju rodnih stereotipa ili oružje u borbi za ravnopravnost?
Kao oni koji više zarađuju, češće rade bolje plaćene poslove, a retko ili skoro nikad one neplaćene; kao oni u čijem se rodu obično navode respektabilna zanimanja i oni čiji hormonski status, fizički izgled, stil odevanja i porodični život, nisu predmet javne rasprave niti “argument” uspomoć kog se njihovi stavovi mogu diskreditovati, muškarci mogu biti poluga koja održava patrijarhat, ali i poluga koja ga može razoriti.
Nakon toga, usledio je panel “SENZACIONALNO SABIRANJE: ŽENE SU LJUDI!” na kome su govorili Tamara Skrozza, novinarka; Antonela Riha, novinarka; Robert Čoban, vlasnik izdavačke kuće “Color Press Group” i Ivana Petrović, novinarka.
Polazeći od poznate krilatice: “Feminizam je radikalna ideja o tome da su žene- ljudi”, na ovoj sesiji postavljeno je pitanje zbog čega mediji nisu obavešteni o ovom “senzacionalnom otkriću”?
Sesija je bila posvećena tretmanu žena u medijima, ali i načinima na koje mediji oblikuju našu svest, čineći da žene doživljavamo kao inferiorne, podređene, manje bitne i izolovane pripadnice društva.
Dobili smo odgovore na neka od pitanja kao što su kako edukovati novinare i novinarke, da u svoj rad uključe feministička znanja, kada znamo da su vaspitavani i socijalizovani kao muškarci i žene, mnogo pre nego što su izabrali novinarstvo kao profesiju? Zašto je sociološkinja “rogobatna”, a sluškinja “normalna” reč? Zašto su naga ženska tela na svim bilbordima, a muška isljučivo u medicinskim i pornografskim časopisima? Zašto čitamo o ljubavnom životu ministarki, a ljubavne živote ministara krijemo kao državnu tajnu? Da li su tabloidi odgovorni za femicid ili je femicid “prirodni” saveznik tiraža?
Treći dan konferencije MAN2016 bio posvećen temi očinstva i Super tatama!
Najpre je Udruženje građana “Gnezdo” predstavilo svoje aktivnosti i programe koje razvija, sa posebnim naglaskom na rad sa očevima.
Predstavljena je publikacija “Očevi u svetu danas: Stanje na Balkanu” koja je razvijena u okviru projekta “Dečaci i muškarci kao saveznici u prevenciji nasilja i rodnoj transformaciji na Zapadnom Balkanu” i regionalne “Super tata” inicijative, podržanih od strane CARE International Balkans, austrijske razvojne agencije i Oak fondacije. Publikaciju je predstavila Aleksandra Galonja.
Sociolog Dr Dragan Stanojević predstavio je svoje novo istraživanje pod nazivom „Pomaljanje novog očinstva kroz prakse očeva u Srbiji“.
Dragan Stanojević: Problem u našem društvu je nedostatak različitih modela roditeljstva i porodičnih praksi. Oni koji iskaču iz tradicionalnih modela uloga, najčešće kažu da nemaju sa kim da pričaju o tome osim sa partnerkom. I naše društvo se razvija kao i svako drugo. U tom smislu, došlo je do detradicionalizacije modela bračnog i porodičnog života. Brak prosto više nije isti kao što je bio ranije. Što znači ako muškarac želi skladan zivot on mora biti usmeren ka partnerci i mora biti deo partnerskog odnosa koji je zaseban od deteta i ali i odgoja deteta. Prosto, trebaju imati ravnopravan odnos.
Na panelu su se prisutnima obratili Slavimir Stojanović – dizajner, Dušan Čavić i Dušan Šaponja – autori popularnih emisija “Marka žvaka” i “Ciklotron”, Miloš Latinović – pisac i politikolog.
Svako od njih je pričao o svojim iskustvima i o tome šta i u kojoj meri se promenilo u njihovom životu otkad su postali očevi. Izazovi su postojali, strahovi, sumnje, kao i kod svih parova, ali sve to je prevaziđeno zajedničkim trudom i brigom.
Ne zaboravite da se vidimo i naredne godine na MAN2017!
Konferencija MAN2016 organizovana je uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, CARE International Balkan, Austrian Development Cooperation i OAK fondacije
Supported by
