Deveta po redu MAN konferencija o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti otvorena je 13. juna u Domu omladine Beograda u organizaciji Centra E8, a uz podršku CARE International Balkans, Austrijske razvojne agencije, Oak fondacije i OEBS misije u Srbiji. Centralna tema konferencije ove godine bio je ekstremizam, odnosno razumevanje i prevencija nasilnog ekstremizma.
Prvi dan konferencije obeležili su otvaranje i uvodni govori, koktel i predstava Centra E8 „Kako ja ovo sinu da objasnim?“ reditelja Vojislava Arsića koja se bavi temom ekstremizma u našem i drugim društvima i problematizuje taj fenomen iz ugla mladih, a deo je Programa Y+ koji se bavi prevencijom ekstremizma, unutar Young Men Initiative programa. Prilikom uvodnih govora mogli smo čuti obraćanja Vojislava Arsića (direktora Centra E8), Sumke Bučan (regionalne direktorke CARE International Balkans), Joseph Mellot-a (zamenika šefa Misije OEBS-a u Srbiji) i Zorana Pajića, glumca.
Drugi dan konferencije, 14.jun, obeležila su izlaganja govornica i govornika koji se godinama unazad kroz svoj akademski, edukativni, omladinski i istraživački rad bave pitanjem ekstremizma i osmišljavanjem efikasnih rešenja za njegovo suzbijanje i prevenciju. Drugi dan konferencije otvorio je Branko Birač iz Centra E8, uz osvrt na dugogodišnji rad na prevenciji nasilja u okviru Young Men Initiative, kao i na novi Program Y+ koji se hvata u koštac sa problemima esktremizma i radikalizacije kod mladih.
Sociološkinja i međunarodna rodna ekspertkinja prof. dr Marina Hughson je u svom izlaganju „Konstrukcija političkih maskuliniteta: Odozgo na dole i odozdo na gore“ iz sociološke perspektive osvetlila nastajanje političkih maskuliniteta i posebnih vrsta patrijarhata koji produkuju i reprodukuju rodne uloge. Hughson je podvukla vezu između rata, maskuliniteta i ekstremističkog ponašanja.
Myassa Kraitt, iz organizacije bOJA iz Beča, je unutar svog izlaganja „Ekstremizam? Kakve to veze ima sa mnom?“ osvetlila problem mladih u riziku koji usled nedovoljne društvene integracije bivaju regrutovani u ektremističke grupe. Naglasila je kako se o ekstremizmu govori uvek kao o ekstremizmu „drugih“, siromašnih i neprivilegovanih, a nikada o ekstremizmu elita, koristeći aktuelne primere austrijske svakodnevice kao ilustraciju.
Marija Srdić, iz Antifašističke koalicije i Centra za podršku ženama, je tokom izlaganja „Ekstremizam u Srbiji – pogled iz rodne perspektive“ predstavila rezultate istraživanja Antifašističke koalicije o ekstremnoj desnici u Srbiji. Istraživanje je mapiralo politike 23 ekstremno desničarski orijentisane organizacije, njihove političke agende kao i sistem vrednosti koji se bazira na ksenofobiji, nacionalizmu i tradicionalizmu.
Video linkom se uživo uključila i Serani Siegel iz gender odseka centrale OEBS-a u Beču, koja je prezentovala rezultate najnovijeg istraživanja o bezbednosti i dobrobiti žena u Srbiji. Siegel je naglasila da psihičke tegobe nastale kao posledica nasilja dovode i do radikalizacije žena. Takođe, podvukla je da rezultati istraživanja pokazuju nepoverenje žena u institucije, što za posledicu često ima neprijavljivanje nasilja.
Luka Božović iz Helsinškog odbora za ljudska prava je tokom svog izlaganja „Dok nisam upoznao Irfana ili kako sprečiti ekstremizam“ naglasio značaj neformalne edukacije mladih u borbi protiv nasilnog ekstremizma. Govorio je i o naporima Helsinškog odbora da mlade približi institucijama, kao i naporima uloženim da se institucije senzibilišu za potrebe mladih, sve u cilju prevencije ekstremističkih ponašanja.
Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, se unutar svog izlaganja „Pokretači (nasilnog) ekstremizma kod mladih u Srbiji“ osvrnuo na manjkavosti obrazovnog sistema i manjak kritičkog mišljenja, kao i krizu demokratije i rast populizma. Petrović smatra da su to glavni faktori koji mlade čine osetljivijim na regrutacijske mehanizme ekstremističkih grupa, zajedno sa siromaštvom i visokom stopom nezaposlenosti.
Nakon dvadesetominutnih izlaganja, usledila je i moderirana panel diskusija sa izlagačima i izlagačicama i pitanjima publike. Govornici i govornice su se složili da je jedan od efikasnih načina borbe protiv ekstremizma kontinuirana edukacija kao i skretanje pažnje relevantnih institucija na goruća pitanja, obzirom da su uglavnom pasivni posmatrači procesa. Završnica konferencije je otvorila mnoga pitanja uz jednoglasnu poruku da se pitanjem ekstremizma i nasilja moramo aktivno baviti i u budućnosti.
Supported by
