Rad s mladićima

U zemljama zapadnog Balkana mladići tokom srednje do kasne adolescencije demonstriraju mnoge razvojne rizike i suočavaju se sa brojnim izazovima u svakodnevnom životu.

Ovo je kritična faza u razvoju adolescentnih dečaka na zapadnom Balkanu, posebno u vezi sa socijalnim i vršnjačkim uticajima. Mladići ispituju i izgrađuju svoje stavove i ponašanje u pogledu muškosti na osnovu tih uticaja. Regionalne tenzije i ekonomska kriza povećavaju neizvesnost u vezi sa budućnošću dečaka uopšte. Mnogi od njih se svakodnevno susreću sa nasiljem, bilo kao žrtve ili kao počinioci. Osim toga, mnogi imaju pristrasne stavove i ponašanje u pogledu roda, što utiče na njihove odnose te ih izlaže većem riziku od nezdravog načina života. Ovaj region se i dalje suočava sa nasiljem među mladima, od nasilja u vezi sa nacionalizmom i politikom, rodno uslovljenim i homofobičnim nasiljem, do nasilničkog ponašanja u školama. Patrijarhalna društva su pod snažnim uticajem verskih institucija. Politička elita i mediji i dalje promovišu nezdravu verziju maskuliniteta za mlade muškarce – često sa negativnim posledicama po devojke i žene u celom regionu.

Od raspada bivše Jugoslavije i ratova koji su opustošili ovaj region, kultura nasilja je postala deo svakodnevnog životnog iskustva za mnoge mlade ljude na zapadnom Balkanu. Mladi su posebno u opasnosti da dožive nasilje unutar svojih domova i od vršnjaka, a čini se da je u porastu nasilje počinjeno od strane tinejdžera. U izveštaju kojeg je sačinio UNICEF Srbija i Crna Gora, istraživanje koje su oni sproveli je pokazalo da je svako dete barem jednom bilo izloženo nekom obliku nasilja, te da je vršnjačko nasilje bilo jedan od najčešćih oblika zlostavljanja 1. Mediji u mnogim zemljama na Balkanu sve više izveštavaju o slučajevima nasilja među mladima. Dečaci se suočavaju sa nasilničkim ponašanjem u školama, kao i na mestima na kojima se mladi druže (kao što su muzički klubovi i sportska dešavanja) 2. Nedavno istraživanje o nasilju u adolescentskim vezama u Hrvatskoj pokazuje da je više od dve trećine adolescenata uzrasta od 16 do 19 godina izjavilo da su doživeli neki oblik nasilnog ponašanja od strane svojih partnera, a nešto manje od polovine ispitanika izjavilo je da su barem jednom bili nasilni prema svom partneru 3.Anketa koja je nedavno sprovedena u domaćinstvima u Hrvatskoj među 2.000 ispitanika, žena i muškaraca u dobu od 19 do 60 godina slično je pokazala visoke stope slučajeva u kojima su učesnici ankete izjavili da su prisustvovali ili doživeli nasilje u svom roditeljskom domu: 65% muškaraca ispitanih u istraživanju rekli su da su kao deca dobili šamar ili udarac, a 16% muškaraca su rekli da su bili svedoci nasilja nad njihovom majkom od strane muškarca u svom roditeljskom domu. U istom istraživanju (IMAGES), 29% muškaraca je izjavilo da su pretrpeli nasilje od nastavnika u školi, 77% ih je reklo da su bili zastrašivani ili maltretirani u školi ili naselju u kom su odrasli, dok je 64% njih reklo da su dirali devojke, maltretirali ih ili im upućivali pogrdne reči sa seksualnom konotacijom tokom njihovog odrastanja

4.Takvi novi trendovi stvaraju uznemirujuće okruženje prepuno izazova za mlade ljude, u životnom dobu kada odlučuju šta je to što čini odgovarajuće norme, stavove i ponašanje za njih i njihove vršnjake. Pored toga, ti mladići predstavljaju prvu generaciju rođenu za vreme i neposredno nakon raspada Jugoslavije i tako su postali punoletni u vreme burnog postkonfliktnog oporavka u kojem su stavovi o rodu i militarizovanim verzijama maskuliniteta očigledni. S obzirom na sve veću zabrinutost u regionu – gde izgleda da su slučajevi rodnog i vršnjačkog nasilja u porastu – izuzetno je važno da civilno društvo i vlade saznaju više o rodnim normama, stavovima i ponašanju u vezi sa seksualnim aktivnostima i nasiljem među mladićima, kao i o pristupu intervencijama pomoću kojih se ova pitanja mogu efikasno rešavati.

  • Категорије

  • Скорашњи чланци

  • Архиве