25 јуна, 2020

Diskusija uživo: „Upotreba govora mržnje kao oblik ekstremizma“

YMCA je obeležila kampanju „Uključi znanje! Isključi hejt!“ kroz diskusiju na digitalnoj platformi sa aktivistima Blert Morina, Adelina Tërshani, Dardan Hoti i Dorina Gllogjani.

Glavna tema bio je govor mržnje i njegov uticaj. Kroz ovu regionalnu kampanju Inicijativa mladića (YMI) želi da promoviše razlike jer su svi ljudi različiti, veoma je važno naučiti kako razumeti, poštovati i prihvatati druge.

Govor mržnje pokriva mnoge oblike izražavanja koji iz različitih razloga šire, podstiču, promovišu ili opravdavaju mržnju, nasilje i diskriminaciju prema osobi ili grupi osoba..

Govor mržnje često se može transformisati u nasilni ekstremizam. Kada se to dešava?

Ekstremizam se zasniva na postavljanju jasne granice između „nas“, tj. onih koji imaju iste poglede, i „njih“, tj. svih onih koji su različiti po verovanjima, stavovima, poreklu, boji kože, seksualnoj orijentaciji, polu/rodu ili etničkoj pripadnosti. Mržnja uperena protiv nekoga u kombinaciji sa drugim društvenim, ličnim, kulturnim i političkim faktorima može stvoriti čvrste temelje za prelazak sa reči na dela. Glavne karakteristike ekstremističkih uverenja su da će se svet i društvo urušiti, da živimo na ivici gde će samo radikalna rešenja vratiti ravnotežu. Takva uverenja u kombinaciji sa grupnom psihologijom i političkim ciljem – vode ka terorizmu praćenim strahom i nasiljem.

U društvima u kojima su odnosi krhki, institucije slabe i građani se osećaju prepušteni samima sebi – nasilje se može shvatiti kao logično rešenje. Govor mržnje podstiče nasilje i podstiče mržnju prema pojedincima ili grupama na osnovu određenih svojstava kao što su rasa, rod, religija, starost, status, seksualna orijentacija i drugi.

S obzirom na to, fokus ovog razgovora bile su marginalizovane grupe.

Stoga su naši partneri na Kosovu smislili najbolji način za širenje pozitivnih i mirnih poruka svojim pratiocima. Do 500 ljudi je učestvovalo u ovoj diskusiji putem društvenog medija Facebooka.

Panelisti ove diskusije izneli su različite perspektive, počevši od Blerta Morine, koji je trenutno na poziciji izvršnog direktora u Centru za ravnopravnost i slobodu Kosova. Ipak, njegov aktivizam za LGBTQI+ prava nadilazi njegov profesionalni život – s obzirom na to da je prva transrodna osoba na Kosovu koja je izašla javno u medije sa slučajem promene imena i rodnog markera, podižući ovo pitanje na potpuno novi nivo u smislu osporavanja suprotnosti između primene zakona.

Drugi panelist je bila Adelina Tërshani, koja je dala svoj doprinos razgovoru uglavnom u rodnoj oblasti kao aktivistkinja za ljudska prava. Trenutno radi za Žensku mrežu Kosova, na polju rodne diskriminacije na tržištu rada. Adelina je koautorka dva izveštaja o rodnoj diskriminaciji na Kosovu i Zapadnom Balkanu.

Treći panelista je iz medijskog sektora, Dardan Hoti, sa 8 godina iskustva u novinarstvu. Teme koje je obrađivao uglavnom su bile zaštita ljudskih prava sa fokusom na prava marginalizovanih grupa. Vredno je spomenuti da je 2013. godine osvojio prvu nagradu za izveštavanje o siromaštvu od agencija Ujedinjenih nacija.

I kao posljednji panelista, obratila se predstavnica YMCA, Dorina Gllogjani, koja je govorila o iskustvima i postignućima projekta Inicijativa mladića. Ona je deo civilnog društva već 7 godina, gde radi direktno sa mladima i vodi projekte sa fokusom na mentalno zdravlje i rodnu ravnopravnost.

Ova diskusija je jasno iznela razloge zašto govor mržnje nikada ne bi mogao biti opcija. „Ako na društvenim medijima objavljujete diskriminatorne poruke ili pozivate na ubistvo protiv marginalizovanih grupa, čak i kao šalu, to nije u redu i to se naziva govorom mržnje, ali nemojte lagati sebe govoreći da je to sloboda izražavanja“ primetio je Blert Morina tokom diskusije. Dok je Adelina Tërshani rekla da smatra da je direktan rad sa mladima vrlo važan da bi se njihov um otvorio različitim životnim stilovima i prihvatanju ove činjenice. Dardan Hoti je dao svoj doprinos ovoj diskusiji govoreći o tome kako mediji tretiraju ovo pitanje. „Bio bi potreban zakon kojim se zabranjuju uvredljivi i komentari mržnje, kao i stalna edukacija novinara da bi se sprečilo promovisanje govora mržnje i ekstremizma u medijima“, rekao je. „Kroz YMI projekat intenzivno radimo na tome da eliminišemo takva ponašanja. Videli smo da ukoliko mladi ljudi imaju pravi prostor za razvoj i dobijanje informacija o tim temama, oni postaju zagovornici mira i svojih prava“, rekla je Dorina Gllogjani u ovoj diskusiji.

Raznolikost je ono što naš život čini lepšim, zanimljivijim i poučnijim. Svi smo jednaki i komunikacija može da reši bilo koji problem. Pre nego što se negativno obratite nekome, razmislite o sebi. I zapamtite, pomaganje drugima znači i pomaganje sebi!

Ova diskusija je deo projekta „Muškarci i deečaci kao partneri u promovisanju rodne ravnopravnosti i prevenciji ekstremizma i nasilja mladih na Balkanu“ kojeg sprovodi CARE International Balkan u partnerstvu sa YMCA na Kosovu i SIT, uz podršku Austrijske razvojne agencije (ADA ) i Oak fondacije.

#YMI #CareInternational #CARE #ProgramY #SvicarskauBiH #AustrianDevelopmentAgency #OakFoundation

  • Категорије

  • Скорашњи чланци

  • Архиве