19 маја, 2020

Kućni poslovi nemaju rod!

Reorganizacija života i suživota unutar kuće u ovom vremenu uticala je na sve. Gledano iz rodne perspektive, ova reorganizacija može još više da ima negativan uticaj na položaj žene. 

Ono što se u ovom periodu ne menja je potreba za hranom, negom i higijenom, a sve to u društvu poput našeg – uglavnom rade žene. Podela kućnih poslova zasnovana na rodu, koja uglavnom dolazi kao posledica ukorenjenih rodnih uloga, glavni teret odgovornosti unutar kuće stavlja na žene.

Ekonomski gledano, prema BDP-u (Bruto društveni proizvod), rad žena unutar kuće smatra se neproduktivnim. Shodno tome, prema ovoj logici, vreme koje žene provode radeći kućne poslove se smatra „odmaranjem“, ali svesni smo da to nije slučaj, posebno ne u ovom trenutku.

Imajući to u vidu, naša partnerska organizacija SIT – Centar za istraživanje, socijalne usluge i savetovanje je pokrenula kampanju „Kućni poslovi nemaju rod“ u okviru koje su razgovarali o ovoj temi sa Mirišahe Silom – savetnicom za rodna pitanja u SIT-u i Kadri Gašijem – koordinatorom projekta „Inicijativa mladića“ u SIT-u. Oni su zajedno sa članovima „Budi muško“ kluba i ostalim učesnicima razgovarali smo o dodatnom teretu kućnih poslova i rodnim razlikama u njima; kako to utiče na živote žena i muškaraca, implikacije tokom krize, toksični maskulinitet i zašto je važno dijeliti obaveze.

Započeli smo ovu kampanju sa ciljem da problematizujemo ovo pitanje i premjestimo raspravu iz privatne u javnu sferu.

Uslijedila je još jedna diskusija u okviru ove kampanje – „Izazivanje i redefinisanje ’muškosti’  na Kosovu“, sa sociologom Besnik Lekom kao panelistom.

U psihoanalitičkom kontekstu, Terry Kupers opisuje toksični maskulinitet kao „potrebu da se agresivno takmiči i dominira nad drugima“ i kao „konstelaciju socijalno regresivnih muških osobina koje služe negovanju dominacije, devalvaciji žena, homofobiji i bezobzirnom nasilju.“

Koncept toksičnog maskuliniteta odnosi se na društvene i kulturne norme koje su štetne ne samo za muškarce, već i za društvo uopšte. Ovo uključuje agresivnost, nasilje, nemogućnost izražavanja pozitivnih emocija i mnogo drugih normi koje patrijarhalni mentalitet nameće dečacima i muškarcima, a koje nisu zdrave. Konceptualno, toksični maskulinitet objašnjava kako i zašto muškarci imaju dominantne društvene uloge nad ženama i drugim rodnim identitetima, koji se u datom društvu doživljavaju kao „ženski“.

Sa njim su članovi „Budi muško“ kluba i drugi učesnici razgovarali o tome kako možemo prekinuti ciklus toksičnog maskuliniteta; kriza koja dolazi iz tog maskuliniteta; koji su nedostaci ovog mentaliteta za dečake i muškarce i koje su njihove koristi od promene tih ponašanja.

Ova kampanja će takođe sadržati i druge aktivnosti kao što su: istraživanje o angažovanju muškaraca i dečaka u kućnim poslovima, video poruke uticajnih ljudi, infografike sa podacima iz istraživanja, itd.

Ovu aktivnost sprovodi SIT – Centar za savetovanje, socijalne usluge i istraživanje u okviru projekta Inicijativa mladića II – Muškarci i dečaci kao partneri u promovisanju rodne ravnopravnosti i prevenciji ekstremizma i nasilja mladih na Balkanu, koji je podržao CARE International Balkans, Austrijska razvojna saradnja i Oak fondacija. 

#YMI #CareInternational #CARE #ProgramY #SvicarskauBiH #AustrianDevelopmentAgency #OakFoundation

  • Категорије

  • Скорашњи чланци

  • Архиве