Matora droljetina
8
Samo zeljna paznje na pogresnom mestu, koju verovatno ne dobija kod kuce
54
Izgledaš užasno bez šminke. Ko tebi daje pravo da se tako pojaviš
76
Stavi još malo slike u bikiniju, možda te neko primeti
32
Sigurno si dobila tu poziciju samo zbog izgleda, ne zbog pameti
87
Jadna si i glupa, treba te dobro isprebijati da dođeš sebi
2
Nasilje na internetu obuhvata različite oblike zlostavljanja i uznemiravanja kroz digitalne platforme i nažalost postala je naša svakodnevnica. Žene i devojke su češće žrtve digitalnog rodno zasnovanog nasilja zbog društvenih i kulturnih faktora. Tradicionalni rodni stereotipi i stavovi često dovode do objektivizacije i stigmatizacije žena, posebno kada su u pitanju njihova privatnost i seksualnost. Žene su zbog toga češće mete uznemiravanja, ucena ili osvetničkog objavljivanja privatnih slika.
Osim toga, društvena očekivanja i dvostruki standardi stvaraju pritisak na žene, čineći digitalno nasilje posebno štetnim po njihov ugled, emocionalno zdravlje i društveni položaj. Napadači često koriste anonimnost interneta i mogućnost brzog širenja informacija kako bi vršili:
Objavljivanje privatnih slika, video zapisa ili ličnih podataka bez saglasnosti. Mnogim devojkama se desi da se njihove privatne fotografije ili video zapisi dele bez pristanka. Mnoge žrtve se suočavaju sa stidom, depresijom i strahom. Ova praksa narušava njihov integritet i može dovesti do trajnih psiholoških problema.
Stalno praćenje i uznemiravanje osobe putem poruka ili društvenih mreža. Počinioci se često upuštaju u ponovljeni neželjeni kontakt, uključujući slanje pretećih poruka, širenje glasina ili praćenje aktivnosti žrtve na mreži, nanoseći značajnu štetu. Ovakva izloženost može dovesti do osećanja straha, anksioznosti i ranjivosti, pri čemu se žrtva oseća zarobljena i ne može da pobegne od digitalne zloupotrebe.
Negativni komentari, govor mržnje, uvrede ili pretnje. Počinioci mogu ciljati žrtve uvredljivim primedbama, pogrdnim jezikom ili eksplicitnim pretnjama, često usmerenim na njihovo omalovažavanje ili zastrašivanje. Ovakvo ponašanje može dovesti do emocionalne štete, smanjivanja samopouzdanja i stvaranja atmosfere straha i poniženja. Hejt na mrežama prevazilazi onaj u stvarnom životu jer se napadači kriju iza lažnih profila i anonimnosti koju internet omogućava, čineći ovakve napade teže za kontrolu i prevenciju.
Zastrašivanje ili manipulacija žrtvama putem interneta. Počinioci mogu da iskoriste rodnu ranjivost, kao što je pretnja deljenjem intimnih slika ili otkrivanje privatnih detalja, kako bi kontrolisali žrtvu. Za žene, ova vrsta zlostavljanja može rezultirati teškim emocionalnim stresom, gubitkom sposobnosti i stalnim osećajem straha, koji se može proširiti na njihove stvarne živote, utičući na njihovo lično i profesionalno blagostanje.
Desenzibilizacija na nasilje i toksična ponašanja
Mnogi mladi ljudi normalizuju štetna ponašanja, kao što je digitalno rodno zasnovano nasilje, ne prepoznajući ih kao oblike zlostavljanja. Ovo može biti posledica čestog izlaganja nasilju na internetu, što vodi do desenzibilizacije. Zbog toga, pojedinci postaju sve manje osetljivi na štetu koju ova ponašanja prouzrokuju, verujući da su takvi incidenti „normalni“ ili nevažni. Ovaj trend produbljuje problem, jer umesto da se prepoznaju kao ozbiljna povreda, oni se shvataju kao nešto što je deo svakodnevnog života na mreži.
Evo nekoliko koraka koje možeš preduzeti kako bi se zaštitio:
Većina društvenih mreža ima opciju blokiranja kako bi ti onemogućila dalji kontakt sa osobom koja te uznemirava.
Napravi screenshotove uznemiravajućih poruka, komentara ili sadržaja. Ovi dokazi mogu biti korisni ako odlučiš da prijaviš slučaj.
Gotovo sve društvene mreže i aplikacije imaju opcije za prijavu uznemiravanja ili nasilnog ponašanja. Prijava može pomoći u uklanjanju sadržaja i suspendovanju naloga počinioca.
Ograniči ko može da vidi tvoje objave i kontaktira te na društvenim mrežama. Na taj način smanjuješ šanse za nepozvane kontakte.
Prijatelj, roditelj, brat/sestra ili neko iz okruženja može ti pružiti emocionalnu podršku i praktične savete u vezi sa narednim koracima, kao što su prijava nasilja ili blokiranje nasilnika. Osim toga, može ti pomoći da stekneš perspektivu i osećaš se sigurnije dok se suočavaš sa online uznemiravanjem.
Ako uznemiravanje postane ozbiljno ili ako se osećaš ugroženo, prijavi slučaj nadležnim organima. U Srbiji, sajber kriminal i digitalno nasilje se sve češće prijavljuju i postoje posebne službe koje se bave ovim pitanjima.
Online uznemiravanje može imati veliki uticaj na tvoje mentalno zdravlje, pa može biti korisno da se posavetuješ s nekim ko ti može pružiti podršku i pomoć u prevazilaženju posledica.
Digitalno nasilje nad ženama i devojčicama može imati ozbiljne psihološke i emocionalne posledice, uključujući anksioznost, depresiju i nisko samopoštovanje, ali i smrt.
Žrtve doživljavaju traumu, izolaciju i bespomoćnost, često se povlačeći iz društvenih interakcija zbog straha ili stida.
Ovi efekti se često šire i na svet van mreže, jer se žrtve mogu osećati nesigurno i u digitalnom i u fizičkom prostoru, što dovodi do povećanog stresa i izbegavanja društvenih situacija.
Društveno, digitalno nasilje dovodi do oštećenih odnosa i stigmatizacije, posebno kod žena, jer štetni sadržaji, poput deljenja slika/videa bez pristanka, uništavaju reputaciju. Mnoge žrtve se takođe povlače iz društva, izbegavajući digitalne prostore i interakcije u stvarnom životu kako bi izbegle dalje zlostavljanje.
Na ličnom nivou, žrtve se mogu uključiti u samocenzuru, izbegavajući izražavanje na mreži zbog straha od uznemiravanja i menjaju svoje ponašanje na mreži, iako se i dalje osećaju nesigurno i u digitalnom i van mreže.
Pravno gledano, digitalno nasilje povećava ranjivost žrtava na dalju zloupotrebu i može dovesti do kršenja privatnosti ili pravnih postupaka, ali žrtve mogu oklevati da traže pravdu zbog straha od odmazde ili javne sramote.
Dugoročne posledice mogu uključiti već pomenute psihološke i emocionalne posledice i probleme sa mentalnim zdravljem, nazadovanje u karijeri, obrazovna ograničenja i fizičke zdravstvene probleme poput nesanice ili simptoma povezanih sa stresom, koji takođe utiču na njihovo blagostanje van mreže.
Ovi uticaji pokazuju kako digitalno nasilje može stvoriti začarani krug nasilja koje se preliva iz virtuelnog u realno.
Supported by
