August 1, 2013

Ono kad Srbin kaže Hrvatu ili Bosancu “Brate!”

Ni naša  burna istorija niti razni problemi nisu sprečili 40 mladića iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova da provedu 7 nezaboravnih dana na hrvatskom primorju u kampu “Veli Jože” Istra, Savudrija.

U početku zvuči nespojivo i neobično da Srbin kaže Hrvatu ili Bosancu “brate” ali mislim da mladi danas ne žele više da žive u prošlosti. Mislim da je ne treba zaboraviti ali normalan život ćemo zajedno imati samo razumevanjem i medjusobnim poštovanjem.

Postoje brojni stereotipi i predrasude kod ljudi i bilo je veliko zadovoljstvo srušiti ih sve do jednog! Pre odlaska govorili su mi “Šta ćeš u Hrvatsku?”. Slušao sam priče mojih roditelja kako je hrvatsko primorje jedno od najlepših na Jadranu i hteo sam i sam da se uverim u to.  Na kraju, sve se isplatilo.

Iz Srbije, na kamp, je krenulo 10 mladih iz Beograda, Kragujevca, Kikinde i Blaca. Naše putovanje je započelo 8. jula kad smo iz Beograda krenuli ka Zagrebu. Po dolasku, kod glavne železničke stanice, sastali smo se sa učesnicima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, a onda  nastavili ka kampu “Veli Jože”. Kad smo stigli, podeljeni smo u pet timova. Svaki tim je imao majice sa svojim imenom i bojom. Ja sam postao član plavih Roadrunners-a. Bilo nas je po osmoro u svakom bungalovu. Sobu sam delio sa Urošem Radulovićem iz Beograda, koji je bio naš tim-lider, Harisom Čapeljom iz Sarajeva, Danilom Stankićem iz Kikinde, Aneriom Uljanićem i Romeom Armani iz Zagreba, Robertom Pušićem iz Mostara i Аntom Rušićem iz Splita. Narednih dana smo kroz razne aktivnosti postali tim, počeli smo da se oslanjamo jedni na druge, vezali smo se, a da toga možda odmah nismo ni bili svesni.

Prepodnevni sati na kampu su bili posvećeni radionicama na temu liderstva gde smo dosta toga naučili o tome kakav pravi lider treba da bude, o karakteristikama i vrednostima lidera kao i o raznim liderskim veštinama koje smo razvijali. Bilo je tu i vežbanja javnog nastupa kao i vežbi rešavanja konflikata unutar tima. Na ovaj kamp učesnici su došli kao odabrani članovi lokalnih “Budi muško” klubova, pa će im znanja i veštine stečene na radionicama biti od velike koristi u vođenju istih, kako bi što bolje organizovali svoje ekipe i smišljali i sprovodili u delo javne akcije koje promovišu vrednosti projekta i time šire celu ovu “Budi muško” priču. Naučeno na radionicama nam može biti od velikog značaja za lični razvoj, čime god se u budućem životu bavili.

“Ovaj regionalni kamp je nešto što bi svaki vršnjak poželio proći i učestvovati u njemu. Mnogo momaka, koji su uvijek spremni pomoći, zezati se i učiti nešto novo, a dolaze iz svih krajeva Balkana, proveli su zajedno 7 uzbudljivih i zabavnih dana. Pored predavanja o lidershipu, gdje smo mogli naučiti šta znači biti lider, na koji način biti lider i osobine lidera, putovali smo i obišli fascinantnu Pulu i očaravajuće Brijune. Naravno, svi smo grabili koliko god mogućeg vremena za druženje i zabavu, a to se može i potvrditi svim pozitivnim komentarima, novim prijateljstvima i slikama i video-zapisima. Lično, volio bih ponovo sve isto proći, kao i preporučiti svakome da iskoristi ponuđenu priliku.”, rekao je Haris Čapelj iz Sarajeva.

Tokom boravka na kampu imali smo organizovane dve ekskurzije. Prva ekskurzija je obuhvatala obilazak Pule. Dinamičan grad turizma, brodogradnje, vinarstva i ribarstva nas je najviše oduševio Pulskom Arenom. Pulska Arena građevina je koja dominira i jedan od najznačajnijih očuvanih spomenika rimske arhitekture u svetu. Istog dana išli smo i na Brijune, ostrvo koje je nekada bilo Titova rezidencija.

Druga ekskurzija je bila poseta adrenalin parku.  Najluđa stvar u parku je ogromna ljuljaška kojom se dižete oko 20 metara u vis i imate 15 metara slobodnog pada. Kakav adrenalinski šok! Bilo je tu i raznih timskih igara i u jednoj smo trebali da nađemo “izgubljeno blago”. Rešavanje raznih zagonetki dovodilo nas je sve bliže cilju. Moj tim je prvi stigao do blaga koje se nalazilo u moru! Očekivao nas je paket pun čokolada koji smo podelili sa ostalim ekipama.

Ono što najviše cenim jesu prijateljstva koja su sklopljena i barijere koje su prevaziđene. Postali smo pravi tim, jedna celina, što mislim i da je bio cilj i svrha kampa – da prevaziđemo predrasude i stereotipe, da zajedno razmenjujemo mišljenja i iskustva i postanemo lideri.

Autor: Dejan Spasić
Učesnik na regionalnom kampu

  • Kategorije

  • Najnoviji članci

  • Arhive